Inflacija

 Najveće svetske inflacije desile su se u Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj, SR Jugoslaviji, Zimbabve

1923 velika inflacija u Nemačkoj je imala galopirajući efekat - osam milijardi maraka za jedan američki dolar. Inflacija je bila 20.9% i cene su se udvostručile svaka 3,7 dana.

U Grčkoj je od 1944 godine cene se duplirale na svkih 28 sati. Dnevna inflacija je iznosila 17,9%.

Velika inflacija desila se u Mađarskoj 1946 godine zadesila velika inflacije gde su se cene duplirale na savkih 15 sati. Dnevna inflacija je iznosila 207%.

1994. godine u SR Jugoslaviji inflacije je iznosila 64,6% dnevno.

Zimbabve je zabeležio inflaciju od 98% dnevno, a cene su se udvostručivale svakih 24,7 sati.

Predviđena inflacija za 2009. godinu je u Srbiji je 8%, a prema predviđanjima do 2011. godine inflacija bi mogla biti prepolovljena na 4%. Međutim smatra se da će inflacija u Srbiji do kraja godine biti 9% i da neće premašiti dvocifrenu cifru. Takvu projekciju može ugroziti poskupljenje naftnih derivata i skok cena poljoprivrednih proizvoda.

U prva četiri meseca 2009. godine inflacija je iznosila 7%, a u aprilu 1,1%, a godišnja inflacija u aprilu je iznosila10%. U tom mesecu cene robe bile više za 1,1%, a usluga za 1,3%. Inflacija u maju su bile veće za 9,1% nego lani, a u odnosu na decembar 2008 povećane za 7,6%. Međutim, inflacija je bila veća od očekivane zbog bržeg rasta cena poljoprivrednih proizvoda.

Kada bi sagledali inflaciju u 2008. godini koja je prema metodologiji Evropske unije u decembru 2008. godine godišnja inflacija iznosila 8,6%. U 2008. godini karakterisalo je jačanje dinara u odnosu na evro, na šta su delovali kako eksterni tako i domaći faktori. Međutim usled zaoštravanja svetske finansijske krize došlo je do depresijacije dinara.

U toku 1992. godine inflacija u Saveznoj Republici Jugoslaviji je iznosila 19810,2% i postigla je svetski rekord. Inflacija se nastavila i u 1993. godini.

Tokom 1993 SR Jugoslavija je bila pogođena hiperinflatornom krizom. To je najveća inflacija koja je zabeležena u Srbiji u istoriji čovečanstva. Cene proizvoda su rasle veoma brzo čak i više od 300% za samo nekolika sata i često je dinar postajao samo parče papira. Kurs marke je skakao svakog dana. Sve više novca se štampalo i nove novčanice su imale sve više nula.Ako je kafa koštala 1.000.000 dinara, za par sati bi cena kafe koštala 2.000.000 dinara.

Tri specifična činioca doprinela su ubrzanju inflacije i njenom prelasku u hiperinflaciju u proleće 1993. Prvo, došlo je do masivne ekspanzije novčane mase usled drastičnog pojevtinjavanja cene kredita u aprilu 1993. Drugo, trebalo je doneti odluku o finansiranju žetve 1993.Treće, desilo se zamrzavanje cena u skoro celoj trgovinskoj mreži. Zamrzavanje cena juna 1993, pojavili su se špekulanati, šverceri, finansijeri, preduzetnici, bogati individualnih potrošači..

Sećam se... Bio je rat. Tata je primio vojničku platu koja je iznosila nekih 2 km. U jednom trenutku taj iznos je vredeo, međutim do trenutka kupvine taj novac nije vredeo ništa. Za taj novac kupljeno je samo kilogram jabuka. Iako sam bila dete i nisam razumela šta se u stvari događa, sada tek uviđam koliko je razočarenja bilo u očima mojih roditelja, kada su se borili da prežive i prehrane svoju porodicu. Boriš se i radiš, a dobiješ vetar u leđa. Sav taj novac koji je imao toliko nula postao je parče hartije, ali bez ikakve vrednosti.Iskreno se nadam da ovakav period u istoriji čovečanstva neće biti više ponovljen u našoj zemlji. Jer treba dalje živeti i preživeti...  

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 (Dalje)

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Uticaj cena nafte na inflaciju
• Inflacija traznje
• Uticaj svetske ekonomske krize na inflaciju
• TIPS obveznice
• Inflacija funkcioniše po principu kako domacica misli
• Najveće svetske inflacije
• Inflacija u 2009. godini
• Velika inflacija 1993. godine
• O inflaciji

• Generalna [9]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom