Inflacija

Cene proizvoda i usluga uticu na povecanje ili samnjenje inflacije. Najveci uticaj na inflaciju ima cena nafte. Veoma je važno da država kontroliše sopstveno trošenje, a time da kontroliše inflacije na koju utiče skok cena nafte. S obzirom da se cena nafte određuje u svetu tržišno, tako je i na domaćem tržištu. Veliki uticaj na skok cena nafte ima povećanje cena prvenstveno na američkom tržištu u zavisnosti kakve su američke veze sa Venecuelom i Irakom koji su glavni proizvođači nafte.

Država treba da interveniše različitim merama kako ne bi došlo do poskupljenja nafte na domaćem tržištu smanjenjem akciza, specijalnim porezom na naftne derivate kako bi se inflacija kontrolisala. Ali smanjnje akciza je važno za zemlje koje imaju visoke akcize za naftne derivate, a akcize u Srbiji su niske, tako da bi trebalo preuzeti druge mere kako do povećanja cena naftnih derivata ne bi došlo, kao i povećanja inflacije. Treba napomenuti da smanjenje akciza smanjuje državni budžet. Akcize u Srbiji za motorni benzin iznose 44,oo din/lit., za sve vrste dizel goriva iznosi 30,00 din/lit, za ulja  dobijena od nafte i ulja dobijena od bitumenoznih minerala, osim sirovih iznosi 43,70 din/lit.

Povećanje cena nafte utiče i na povećanje cena ostalih proizvoda na tržištu i to najviše utiče na potrošače koji uzimaju najveći teret od tog uzroka. Porastom cena nafte ima ogroman uticaj i na preduzeća jer mogu da imaju velike gubitke zbog poskupljenja naftnih derivata.

Osnovni ponder u Srbiji za naftne derivate u Srbiji iznosi 9%. Ako je korekcija cena 10% to znači da cena izaiva 0,9 odsto ukupne inflacije. Poskupljenje cena nafte je jedan od ključnih spoljnih makroekonomskih rizika koji može da pogorša platni bilans i generiše inflaciju.

Inflacija traznje nastaje kada agregatna traznja raste brze od potencijalnog proizvodnog povecanja ekonomije, pomerajuci cene navise da bi se izjednacila ponuda i traznja. U zavisnosti koliko ima dobara i usluga tolika ce biti i traznja. Traznja licitira cene. preduzeca mogu da proizvedu vise dobara i usluga i da odgovore traznji.

Inflacija traznje nastaje kada je previse potrosnje usmereno na premalo dobara.

Pristalice o teoriji inflacije traznje su MONETARISTI.

Traznja utice na stabilizaciju cena, kao i mere fiskalne politike i usporavanje rasta cena pod nadzorom drzave. Promene u agregatnoj traznji mogu izazvati promene u potrosnji drzave, promene u neto izvozu, promene u investicijama. Zbog toga zaposlenost se smanjuje, a raste traznja za radnom snagom, zarade radnika rastu, a inflatorni procesi se ubrzavaju.

Kulmunacija svetske ekonomske krize koja je zapocela prosle godine uvela je velike pometnje i strah na finansijskom trzistu. Doslo je do zloupotrebe i smatralo se da je bolje slobodno trziste bez regulacije drzave. Posledice svetske finansijske krize su velike i ne moze se znati koliko ce ona trajati. Dolazak svetske ekonomske krize je imala velike posledice na bankarski sistem jer pojedinci pocinju da gube poverenje i sve redje novac drze u bankama, vec ih cuvaju u "slamaricama" sto nije dobro jer novac "pojede" infllacija i ne postoji mogucnost da dodje od njegovog obrta. Na neregulisanom finansijskom trzistu u zelji za profitom finansijeri ulazu novac u sve rizicnije poslove sto dovodi do povecanja rizika. Zbog takvog neodgovornog ponasanj posledice se osete.

Posledice svetske ekonomske krize su prisutne u svim zemljama. Ona dovodi do usporavanja kreditne aktivnosti, jer dolazi do povecanja kamatnih stopa i rizika, smanjuje se kreditna sposobnost... 

Svetska ekonomska kriza utice i na likvidnost banaka.

TIPS obveznice pružaju mere zaštite protiv inflacije. Glavnica TIPS obveznica raste kada je inflacija i samnjuje se kada je deflacija merenim indexom potrošačkih cena. Kada TIPS obveznice stignu plaća se regulisana glavnica ili postojeća glavnica, koja god je bolja.

Tips obveznice plaćaju kamatu dva puta godišnje fiksni iznos. Iznos je primenjen na regulisanu glvnicu tako da kao glavnica kamata raste kada je inflacija i opada kada je deflacija.

Domaćica je rekla: „Trebam novi tiganj. Ali cene su tako velike danas pa ću sačekati dok opet ne padnu.“

Inflacija postaje žestoka i kada ljudi shvate da će inflacija da raste, prouzrokuje cene u porastu i zbog toga će cene da rastu do beskonačnosti.

Kritično stanje nastaje kada domaćica misli: „ Ne treba mi novi tiganj danas. Trebaće mi za godinu ili dve. Ali kupiću ga danas jer će kasnije biti skuplji.“

Onda se katastrofa završava i inflacija se smanjuje. I poslednje stanje nastaje kada domaćica misli: „Ne treba mi novi sto, a neće mi ni trebati. Ali bolje je kupiti novi sto nego čuvati parče papira koju vlada zove novcem i koji konstantno menja svoju vrednost..“

 Najveće svetske inflacije desile su se u Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj, SR Jugoslaviji, Zimbabve

1923 velika inflacija u Nemačkoj je imala galopirajući efekat - osam milijardi maraka za jedan američki dolar. Inflacija je bila 20.9% i cene su se udvostručile svaka 3,7 dana.

U Grčkoj je od 1944 godine cene se duplirale na svkih 28 sati. Dnevna inflacija je iznosila 17,9%.

Velika inflacija desila se u Mađarskoj 1946 godine zadesila velika inflacije gde su se cene duplirale na savkih 15 sati. Dnevna inflacija je iznosila 207%.

1994. godine u SR Jugoslaviji inflacije je iznosila 64,6% dnevno.

Zimbabve je zabeležio inflaciju od 98% dnevno, a cene su se udvostručivale svakih 24,7 sati.

Predviđena inflacija za 2009. godinu je u Srbiji je 8%, a prema predviđanjima do 2011. godine inflacija bi mogla biti prepolovljena na 4%. Međutim smatra se da će inflacija u Srbiji do kraja godine biti 9% i da neće premašiti dvocifrenu cifru. Takvu projekciju može ugroziti poskupljenje naftnih derivata i skok cena poljoprivrednih proizvoda.

U prva četiri meseca 2009. godine inflacija je iznosila 7%, a u aprilu 1,1%, a godišnja inflacija u aprilu je iznosila10%. U tom mesecu cene robe bile više za 1,1%, a usluga za 1,3%. Inflacija u maju su bile veće za 9,1% nego lani, a u odnosu na decembar 2008 povećane za 7,6%. Međutim, inflacija je bila veća od očekivane zbog bržeg rasta cena poljoprivrednih proizvoda.

Kada bi sagledali inflaciju u 2008. godini koja je prema metodologiji Evropske unije u decembru 2008. godine godišnja inflacija iznosila 8,6%. U 2008. godini karakterisalo je jačanje dinara u odnosu na evro, na šta su delovali kako eksterni tako i domaći faktori. Međutim usled zaoštravanja svetske finansijske krize došlo je do depresijacije dinara.

U toku 1992. godine inflacija u Saveznoj Republici Jugoslaviji je iznosila 19810,2% i postigla je svetski rekord. Inflacija se nastavila i u 1993. godini.

Tokom 1993 SR Jugoslavija je bila pogođena hiperinflatornom krizom. To je najveća inflacija koja je zabeležena u Srbiji u istoriji čovečanstva. Cene proizvoda su rasle veoma brzo čak i više od 300% za samo nekolika sata i često je dinar postajao samo parče papira. Kurs marke je skakao svakog dana. Sve više novca se štampalo i nove novčanice su imale sve više nula.Ako je kafa koštala 1.000.000 dinara, za par sati bi cena kafe koštala 2.000.000 dinara.

Tri specifična činioca doprinela su ubrzanju inflacije i njenom prelasku u hiperinflaciju u proleće 1993. Prvo, došlo je do masivne ekspanzije novčane mase usled drastičnog pojevtinjavanja cene kredita u aprilu 1993. Drugo, trebalo je doneti odluku o finansiranju žetve 1993.Treće, desilo se zamrzavanje cena u skoro celoj trgovinskoj mreži. Zamrzavanje cena juna 1993, pojavili su se špekulanati, šverceri, finansijeri, preduzetnici, bogati individualnih potrošači..

Sećam se... Bio je rat. Tata je primio vojničku platu koja je iznosila nekih 2 km. U jednom trenutku taj iznos je vredeo, međutim do trenutka kupvine taj novac nije vredeo ništa. Za taj novac kupljeno je samo kilogram jabuka. Iako sam bila dete i nisam razumela šta se u stvari događa, sada tek uviđam koliko je razočarenja bilo u očima mojih roditelja, kada su se borili da prežive i prehrane svoju porodicu. Boriš se i radiš, a dobiješ vetar u leđa. Sav taj novac koji je imao toliko nula postao je parče hartije, ali bez ikakve vrednosti.Iskreno se nadam da ovakav period u istoriji čovečanstva neće biti više ponovljen u našoj zemlji. Jer treba dalje živeti i preživeti...  

Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

 (Dalje)

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi
• Administracija

• Uticaj cena nafte na inflaciju
• Inflacija traznje
• Uticaj svetske ekonomske krize na inflaciju
• TIPS obveznice
• Inflacija funkcioniše po principu kako domacica misli
• Najveće svetske inflacije
• Inflacija u 2009. godini
• Velika inflacija 1993. godine
• O inflaciji

• Generalna [9]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom